“Danas svi izgledaju fantastično, a onda otvore usta i izađe sav užas neznanja”, konstatuje slavni pevač.
Masimo Savić ima aktuelan novi album “Jedan dan ljubavi”, a promovisaće ga na dva velika koncerta. Nastupiće, posle više od dve godine, u svom “beogradskom domu”, Sava centru 20. februara, a tome će prethoditi veliki zagrebački koncert na Dan zaljubljenih, 14. februara.
Masimo je i na novom albumu sarađivao sa starim “asovima” i prijateljima poput Arsena Dedića, Zorana Predina, ali je, već po tradiciji, autorski tim osvežio i novim ljudima. Uspeh uvodnih singlova “Suze nam stale na put” i “Ispod nekog drugog neba” jasno je nagoveštavao da će cela priča ponovo da bude berićetna.
– Bilo je teško prevazići prethodni album “Dodirni me slučajno“, međutim, imao sam ponovo veliku sreću sa pesmama, sa saradnicima, i dovoljno energije da to isteram do kraja.
Desi se da, kada je koncert brzo po objavljivanju albuma, kao što je ovoga puta slučaj, ne izvodite mnogo novih pesama?
– Sada ćemo sigurno da izvedemo šest pesama sa novog albuma, jer će ljudi ipak imati vremena da se upoznaju sa njima. Osim toga, kada se radi promocija novog albuma, nije ni cilj da ljudi te pesme poznaju kao one koje znaju deset godina. U tome je zanimljivost avanture u koju ulazi publika i sluša nešto na šta nije skroz navikla. Jasno da neće celi koncert biti takav, ali jedan deo će biti posvećen novom albumu, na koji sam ponosan.
Da li biste otkrili kojom pesmom počinjete koncert? Bilo je jako emotivno, ujedno i originalno, kada ste, takođe u Sava centru, nastup počeli, u spomen na preminulog Delču, klasik baladom sastava U škripcu – “Siđi do reke”.
– To je bila impulsivna odluka. Hteo sam da se setimo tog čoveka i predivne pesme. Nikad, inače, ne odlučujem o materijalu koncerta mnogo unapred, već nekoliko dana uoči nastupa.
Komentari fanova povodom novog albuma govore da se dešava nešto što, verovatno, svaki muzičar u toj situaciji želi. Ne postoji jedan ili dva favorita, već je gotovo svaka pesma nekome među omiljenima.
– To je i cilj kad se objavi album, da svako zavoli neku svoju pesmu. Nisu sada neke velike razlike u gledanosti, od jedne do druge, i to me jako veseli. Želim da se na svaku pesmu koju sam odabrao da radim, obrati pažnja.
Koncert u Beogradu će, kažete, biti nastavak onoga što ćete da uradite 14. februara u zagrebačkom Domu sportova?
– Koliko će poseban da bude – zavisi od toga kakvu ću tehničku uspeti da unesem u Sava centar, i od ljudi koji to rade. Kada pevam u Domu sportova, gde ja radim dizajn bine i gde poznajem gabarite dvorane, to je sasvim drugačije. Sava centar mi je ugodniji za rad, a opet, tu se ne može uneti sva ta tehnologija iz zagrebačke dvorane. Moraću jako da računam na inventivnost i kreativnost ljudi koji rade sa mnom.Mislim da ćemo da napravimo stvarno dobar koncert.
Pominje se da ćete biti član žirija u novoj sezoni šoua “X Factor”?
– Meni je ta uloga ponuđena, ovih dana ću doneti odluku. Za sada mi se dopada ideja. Nisam, do sada, bio zamoljen da tako nešto radim. Za mene je to vrlo ozbiljna stvar. Mnogi mladi izvođači će pomisliti da je to nešto što će im promeniti život, zaboravljajući situaciju da sam ja tek posle 15, 20 godina bavljenja muzikom uspeo da preživljavam od nje. Danas mladi imaju potpuno iskrivljenu sliku šta to znači baviti se muzikom. Da sam se rodio 200 kilometara severnije, u nekom Beču, ja bih se pitao šta da radim sa svojim arapskim konjima, kako da ih rastrčim jer pada sneg, a ne da li ću da uspem da platim reklamu za koncert.
Šta, uopšte, mislite o tim, sve brojnijim pevačkim takmičenjima na televiziji?
– Može se desiti da se neko pojavi, ali se ne radi o tome da li neko zna da peva, već da li ti svojom osobom puniš binu, da li si u stanju da nagovoriš ljude da dođu na tvoj koncert. Ima jako slavnih ljudi, pa odu u Vinkovce i prodaju deset karata. Mladi ljudi treba dobro da razmisle pre nego što krenu u ovu priču punu odricanja. Stalno treba učiti, i moraš da pristaneš da ćeš sigurno skromnije da živiš prvih 15 godina. Možeš da imaš uspeh sa prvim albumom, ali posle njega dolazi otrežnjenje i drugi album koji više nije toliko interesantan. Ovo nije lak posao. ovo treba stvarno voleti kao svoju vokaciju.
Kada bi vam neko ponudio mnogo para, da li biste radije snimili duet sa Severinom ili sa Jelenom Rozgom?
– Ja, za sada, ne bih ni sa jednom ni sa drugom. Prijatelj sam sa obe, međutim, muzika nam se jako razlikuje.
S tim u vezi, u delu hrvatske zabavne muzike sve više je ukorenjen turbo-folk?
– Slažem se sa tim. Nekad se takva muzika mogla slušati samo na opskurnim mestimana periferiji Zagreba, na putu ka Zagorju, po kafanama gde nema mnogo ulične rasvete. Sada je to ušlo direktno u centre naših gradova. Dobro, takav nam je nivo razvoja. Nekad si na 50 metara udaljenosti mogao da proceniš da li ćeš se družiti sa nekom osobom. Znao si da čita te i te knjige, sluša tu i tu muziku… Danas svi izgledaju fantastično, a onda otvore usta i izađe sav užas neznanja. Naš narod je uvek bio bliži pornografiji nego beletristici.
Za koga navijate? Koliko vas sport interesuje?
– Jako me zanima. Kada reprezentacija igra, sav sam u tome i fiksiran sam ispred TV ekrana. Problem postoji u ligi, koja je nikakva.
Mislite na fudbal?
– Jasno. Mi smo jednu veliku ligu, koja je bila snažna i uticajna u Evropi, pretvorili u ligu nekoliko klubova i nešto sela oko toga. Moraćemo da stvorimo nekakvu Balkansku ligu, koja će nekog vraga značiti. Jasno je da će Dinamo dobiti nekakav klub iz Prnjavora. Sve je predvidivo, a čim je predvidivo, meni je neinteresantno. Dinamo opet bude prvi, neka frka oko Hajduka, i doviđenja.
Ono što je meni bilo interesantno, a vezano je, da se vratimo, na predstojeće vaše koncerte, je to da ste fanovima na Fejsbuku ponudili da glasaju za pesme koje davno nisu bile na repertoaru i izaberu neke za set-listu.
– Apsolutno sam uvažio njihovo mišljenje, i na repertoaru će biti dve pesme koje nismo do sada svirali. Ne bih da ih otkrivam, neka budu iznenađenje. Odavno sam shvatio da nisam najpametniji, i da moram da sarađujem sa okolinom.
Ima jedna prelepa, “Ponovo zajedno”, koju pamtim kao veliki hit iz svog detinjstva. Na koncertima je nema…
– Nikada je ne izvodimo jer mi je malo “pre-soft”. Mekana mi je u odnosu na sve ovo što radim. Ako nađemo pravi aranžman za tu pesmu, definitivno ćemo je izvoditi. U mom slučaju je sve u nijansama. Iako je poklon sam po sebi dobar, ako se ne zapakuje kako treba – neće biti dobar. Moram paziti na to što radim, ali, hvala na predlogu.
Ovih dana su, nažalost, aktuelne neke tužne muzičke vesti. Napustio nas je Kemal Monteno, teško je zdravstveno stanje Vlade Divljana… Sigurno vas, kao emotivca, sve to jako pogađa?
– A kako me ne bi pogađalo… Može to i meni da se dogodi za par godina. Vrlo je teško dostojanstveno stariti. Treba imati mnogo snage i intelekta da se kroz sve to prođe. Ako se u to još uplete bolest, sve se jako iskomplikuje. Meni je Vlada Divljan drag prijatelj, i neko ko je uvek izgledao kao nestašan dečačić. Nemoguće mi je da povežem ozbiljnu bolest sa tim čovekom, ali, i to se događa. Stvarno želim Vladi da pobedi, jer ga želim još dugo pored nas, i da nas uveseljava muzikom.
Koja je vaša omiljena obrada od svih snimljenih?
– “Sjaj u tami”, definitivno.
Za kraj – povratak u prošlost. Živeli ste jedno vreme u Beogradu…
– Bilo je to 1985, 86. godine. Drag prijatelj mi je bio pokojni bubnjar Čavke, bili smo jako povezani. I dan danas se družim sa glumcem Brankom Vidakovićem. Čavke i Bane su oženili dve sestre. Branko je u jednoj od onih situacija koje su ispiti za ljude pokazao da je pravi gospodin i džentlmen.
autor: Milan Ćunković