“Razočarana sam i boli me, jer su na promociji bili mnogi kojima tamo nije bilo mesto. Gde su bili kad je Toma teško bolovao, kada je bio na samrti?”, rekla je razočarana Vera.
Vera Matović ne krije da je nepravda pogađa više nego išta u životu. Najčešće nepravdu prećuti i skloni se, ali nekad ne može i neće. Ona je razočarana što se nije našla u knjizi “68 neispričanih priča o Tomi Zdravković” koja je nedavno objavljena.
Pisac knjige je kod Vere došao na insistiranje Tomine supruge Gordane, pa je pevačica ispričala svoj poslednji susret sa Zdravkovićem, ali njene priče u knjizi nema. Ni na promociju knjige Veru niko nije zvao, iako su bili neki ljudi koju Tomu nikada nisu ni upoznali.
– Razočarana sam i boli me, jer su na promociji bili mnogi kojima tamo nije bilo mesto. Gde su bili kad je Toma teško bolovao, kada je bio na samrti? E, zato moje priče nema. Zato što sam rekla istinu koju mi je Toma rekao. Mnogi su znali da kažu da su na humanitarnom koncertu prikupili pare koje je on prokockao. Ali, nigde ih nije bilo kada je već bio na samrtničkoj postelji. Niko neće da čuje istinu – priča Vera.
Koliko ste poznavali Tomu?
– Prvi put smo se sreli u jednom TV studiju na snimanju emisije i već pri prvom susretu ostavio je jak utisak na mene. Sećam se, bio je maj mesec i ubrzo je došlo leto, tezge, gostovanja, odlazak na more i svako je otišao svojim putem. Mesec dana pre njegove smrti negde krajem avgusta kada sam ponovo bila u Beogradu, moj suprug Raca mi je rekao da je Toma teško bolestan i da je na VMA. Istog trenutka sam pojurila u bolnicu, a usput sam kupila dve kese pune sitnica za pacijente i medicinske sestre.
Kako je izgledao vaš ponovni susret?
– Došla sam do vrata njegove bolesničke sobe i zaledila se od straha. Njegov krevet je bio prazan! Nisam mogla da se pomerim, da progovorim samo sam buljila u krevet dok mi je sve i svašta prolazilo kroz glavu. A, onda se pojavila medicinska sestra i rekla mi: “Ne brinite, na dijalizi je, sad će doći.” Kakvo je to olakšanje bilo. I zaista, brzo su ga dovezli u kolicima. Oduševio se kada me je video i rekao mi: “Lutko moja, svi su mi pričali da si čovek, da si najbolji drug na estradi. Evo, sad vidim da je tako. Znaš, od mojih silnih prijatelja i kolega tri meseca nije došao da me vidi!” Bila sam zaprepašćena, jer sam znala da se družio sa mnogima na estradi. Eto, to je bila moja priča za koju nije bila mesta u knjizi o Tomi. Samo sam istinu rekla, ali izgleda da bi ona pogodila mnoge, pa valjda, bilo najlakše izbrisati je.
Koliko vas je u životu koštalo to ste govorili istinu?
– Ja govorim istinu, ali nikoga ne diram, ne prozivam, nikoga ne provociram. Nikad to nisam ni radila, iako sam mogla. Ja sam prva na estradi dobila Oskar popularnosti u ono vreme kada je sve bilo regularno. Već sledeće godine počela su muvanja, pa mi takva nagrada nije ni trebala. Ja sam prva žena koja je pobedila na Festivalu u Ilidži, jer su do tada pobeđivali isključivo muškarci. Došla sam da zamenim jednog pevača i pobedila sam. Uvek sam ćutala i trpela, ali nekad moram i ja da progovorim i kažem sve što mi je na duši.
Sanjate li da napravite koncert u Areni?
– Šta mi to treba? Nisam iskompleksirana pevačica koja tako leči svoju sujetu. Nema šanse i baš me briga za to. Pevala sam i radila tamo gde je trebalo, a tako ću i dalje. Ništa mi ne fali ovako. Eto, nedavno sam gostovala na hrvatskoj televiziji i dobila sam toliko pohvala koje su mi melem za dušu. Ja, brate, neću da se sekiram. Ne želim da razmišljam o tome da li će me pred koncert novinari oplitati, da li će tehnički biti dobro, da li će sala biti puna, da li će me kolege podržati. Neću, brate, da se sekiram, hoću da uživam i zato mi ta glavobolja ne treba – iskrena je Vera.
izvor: Vesti