“Naravno da tražim ozbiljne pesme. Šta će mi te tralalajke koje zovu modernim pesmama? Trebaju mi lepe, ljubavne ili kafanske pesme”, rekao je Jovan.
Jovan Perišić (42) muku muči sa pesmama za novi album. Kompozitori ga zatrpavaju svojim numerama tvrdeći da su budući hitovi, ali i posle preslušavanja na desetine pesama on nije zadovoljan. U šali kaže da bi i on rado postao moderan kao i njegove kolege, ali ne zna kako.
– Možda da stavim ono em-si ispred imena, mada ni ne znam šta to znači. Ali, koga briga šta znači, danas je važno da delujete moderno i da ste u trendu – kaže Perišić.
Em-si znači maestro ceremonije, odnosno, majstor zabave…?
– Onda bih to mogao ‘ladno da stavim jer sam stvarno majstor za dobru atmosferu. Ne zna čovek danas šta da snimi. U stvari, ja odlično znam kakve pesme želim, ali džaba kad toga nema, a sam ne umem da napravim. Ali, nema veze, čekaću dok ne naiđe ono pravo. Danas, ako nisi “top” nemaš šta da tražiš u ovom poslu. Ima možda desetak pevača koji mogu da žive od ovog posla, dok ostali tavore, batrgaju se. Svi misle kako treba pevati moderne pesme da bi se opstalo. To su izmislili oni koji ne mogu i ne umeju da pevaju ozbiljne pesme, pa ih nazivaju seljačkim.
Dobro, tražite li moderne ili ozbiljne pesme?
– Naravno da tražim ozbiljne pesme. Šta će mi te tralalajke koje zovu modernim pesmama? Trebaju mi lepe, ljubavne ili kafanske pesme. Šta fali Miroslavu Iliću? On je ozbiljan čovek, ozbiljan pevač i peva ozbiljne pesme, a razbija svuda gde se pojavi. Čovek je car, pesme su mu stare po nekoliko decenija i svi ih pevaju. Miroslav je živi dokaz da je priča o modernim pesmama potpuno besmislena. Kao što su mnoge moderne pesme zapravo čista besmislica.
Šta vam se ne dopada kod modernih pesama?
– Iskreno, muka mi je od loših, prostačkih i vulgarnih tekstova. Tekstopisci stalno imaju problem sa mnom jer ih teram da ispravljaju stihove. Volim, brate, jednostavne stihove. Ljudi koji se bave studijskim radom, tekstove pesama uopšte ne primećuju. Dešava mi se da dođem u studio i čujem užas od teksta, a kad pitam šta je to, oni kažu da tekst uopšte nisu primetili. Strašno!
Koliko novca autori traže za pesme?
– Za pare uopšte ne pitam, jer još nisam stigao do faze da pregovaramo o novcu. Ali, sa mnom je lako. Nikad ne pravim pitanje koliko numera košta. Za dobru pesmu bez razmišljanja bih dao bogatstvo. Dešavalo mi se da sam neke platio malo, a one su neočekivano postale hitovi. Izgleda da imam žicu da dobro prođem u svakom smislu.
Traže li vam kolege i prijatelji pare na zajam?
– Traže, ali ima mnogo mojih bližnjih kojima treba da pomognem. Hvala bogu, pa se može. Kad me neko pita imam li para, odmah znam – koliko je sati. Izvadim sto evra i kažem: “Evo ti, nemoj mi ni vraćati!” Ionako znam da mi nikad neće vratiti, pa bolje da kažem, da preduhitrim nepotrebna lažna obećanja.
Imate li loših iskustava sa vlasnicima lokala u kojima pevate ili sa obožavateljkama?
– Nemam, zato što radim uglavnom sa ljudima koje dugo poznajem. Ako i dođe do toga da ne budem isplaćen, bože moj, ljudi smo, nije kraj sveta. Kod mene može sve – mogu da pevam za fiksni honorar, mogu da radim na karte, pristajem na svaki dogovor. Kad si čovek, to se dobrim vraća. A što se tiče obožavateljki, tu se dobro pazim. Ko traži đavola, taj ga i nađe. Ja sam ozbiljan, porodični čovek i dobro pazim kako se ponašam i šta radim.
izvor: Vesti