Intervju Zdravko Čolić: Sebi ne smemo dozvoliti gordost i bahatost!

Jednostavan i skroman, to je moto Zdravka Čolića, i recept za uspeh najpopularnijeg pevača svih vremena u bivšoj Jugoslaviji.

Zdravko Colic

– Ono što poneseš iz kuće prati te kroz ceo život. Moj otac je bio policajac, vaspitan sam patrijarhalno, a roditelji su me učili da budem pristojan i poštujem starije. Lepo je biti jednostavan i skroman čovek. Volim taj hrišćanski način ponašanja i življenja. Nipošto sebi ne smemo dozvoliti gordost i bahatost – objašnjava Zdravko.

Bijela

Golman u juniorima Želje i uspešni mladi atletičar ostavio je nezavršenim magistarske studije ekonomije jer je ljubav prema muzici pobedila sve ostale.
– U drugom razredu gimnazije letovao sam u Baošićima i na nagovor druga Nedima Idrizovića prijavio sam se na takmičenje pevača amatera u Bijeloj. Pevao sam “Lady Madonna” od Bitlsa i osvojio drugo mesto i svoj prvi honorar – seća se početaka.

Obožavateljke

Dečak sa gitarom postao je najpopularniji pevač u bivšoj državi i na tom mestu ostao pune 42 godine. Na njegove koncerte dolazi po 100.000 ljudi, a obožavateljke u prvim redovima bukvalno padaju u nesvest ako ih samo dodirne. Žene ne prestaju da luduju za Zdravkom, a neke su spremne na sve ne bi li došle do njega.

– Devojke su preskakale preko balkona da dođu do moje sobe. To je bilo veoma opasno, mogle su da poginu. Sećam se, bilo je to u Makarskoj, u sobu mi je uletela potpuno gola devojka i počela da se baca po meni dok sam spavao. Jedna je u želji da se uda za mene došla na vrata mog stana obučena u venčanicu sa dokumentima u rukama i u društvu svog kuma! “Došla sam da se udam za Zdravka!”, rekla je mojoj majci kada joj je otvorila vrata. “A, ne, ne, još je rano Zdravku da ulazi u brak”, zbunjeno je odgovorila moja majka – priča Zdravko kroz smeh.

Iz mora divnih iskustava, izdvaja se jedno jezivo. Obožavateljka je napala nožem Zdravkovu suprugu Sandru i isekla je po licu.

Ljubavi

Bilo je perioda kada je živeo kao u pesmi “Jedna, za drugom, takav život je moj, nisam ljubio stvarno, važan bio je broj”.

– S vremenom sam sazreo. Posle dve duge veze došla je moja Sandra i rešio sam da se oženim. Ona se zaljubila u mene kao čoveka, a ne pevača. Našao sam ženu koja mi je, pre svega, prijatelj i koja me razume. Prepoznao sam njene divne emocije. Teško je objasniti zašto ti neka osoba odgovara. Možeš biti sa najlepšom i najpametnijom ženom na svetu, a da jedva čekaš da pobegneš od nje (smeh). Neka energija, neka viša sila određuje da li će dve osobe moći zajedno da funkcionišu ili ne. Sandra je stub naše kuće, baš kao što je nekada to bila moja majka – seća se Zdravko.

Zdravko Colic sa zenom

Roditelji

Teško je podneo smrt roditelja za koje je bio veoma vezan. Za godinu dana izgubio je i oca Vladimira i majku Stanu.

– Bili smo veoma srećna porodica iako smo živeli od jedne plate, tatine. Takvo je vreme bilo, socijalizam. Sećam se, majka mi je krpila pantalone delovima stare očeve uniforme. Nismo imali mnogo para, ali imali smo ljubav, slogu, nadu u bolje sutra. Išli smo na more, slavili Nove godine, s prijateljima odlazili u prirodu na prvomajski uranak, družili se, radovali i bili bezbrižni. Nismo mogli ni da zamislimo šta nas čeka… Moji roditelji su dva rata preživeli – kroz uzdah se priseća Čolić.

Pamti da je njihova garaža na Grbavici bila puna pisama obožavateljki. Čuvao ih je sve dok nije došao rat…

Čitaj još  Toni Cetinski neprekidno pomaže ugroženima!

– Sva pisma, kao i moja prva gitara, potrošeni su za loženje, jer ljudi nisu imali čime da se greju – nerado se seća tih teških godina u kojima je nestala i nekada lepa i velika zemlja.

Prijateljstva

U roditeljskom domu i na ulicama Sarajeva naučio je da voli ljude i neguje prijateljstva. S potrebom da pomogne drugome, Zdravko se rodio. Nema broja humanitarnih akcija na koje se nije odazvao; davao je novac manastirima, pomagao siromašne i bolesne i priskakao prijateljima u nevolji. Ali ne voli mnogo da priča o tome.

– Nikada nisam štedeo, volim ljude, volim da izađem u kafanu da počastim prijatelje… To je taj neki sarajevski sindrom. Ne mogu a da ne pomognem čoveku ukoliko vidim da mogu – kaže i brzo menja temu, ne želeći da se hvali.

Godine

Njegova lepota i dečački izgled ne prolaze s godinama pa se šalimo sa Zdravkom da negde na nekom tavanu, kao u knjizi “Slika Dorijana Greja”, postoji fotografija koja stari umesto njega. Osmehuje se i otkriva da na lice maže najobičniju plavu “niveu”, ali vodi računa o tome šta jede. Izbegava dimljenu hranu i svinjsko meso, a hranu iz konzerve nikada ne jede. Riba, povrće i voće su svakodnevno na njegovom jelovniku. Redovno trenira, trči na Košutnjaku ili Adi, voli da popije vino ili pivo, ali ne puši.

– Ne razmišljam o godinama. Imam energije, osećam se duplo mlađim. Jedino kad pogledam ćerke, a one još male, svašta mi prođe kroz glavu: samo da me zdravlje posluži dok ne odrastu – kaže na kraju.

Nije hteo u Nemačku

Posle učešća na Evroviziji, 1973. godine potpisao je ugovor sa producentskom kućom „Warner Brothers“ i trebalo je da započne svetsku karijeru. Međutim, trebalo je da se preseli u Nemačku, a Čola nije mogao da ostavi roditelje, prijatelje i devojku.

– Nikada nisam zažalio što sam ostao ovde, samo se ponekad iz čiste znatiželje pitam šta bi bilo da sam otišao… – kaže Čola.

Razmazio sam ćerke

– Razmazio sam ćerke, šta ću. Nije lako očevima da budu strogi prema ženskoj deci. Drugačije bih da su sinovi, ovako sam nežan i popustljiv. Zato Sandra vodi računa o disciplini. A ja moram da je podržim jer je važno da roditelji budu usaglašeni oko toga šta deca smeju a šta ne – otkriva Zdravko.

Plakao sam kada je Tito umro

Njegov singl “Druže Tito mi ti se kunemo” prodat je u skoro milion primeraka!

– Ne odričem se te pesme. Takvo je vreme bilo. Ljudi su lepo živeli i voleli su svog predsednika. Da, plakao sam kada je Tito umro i ne stidim se toga – ističe Zdravko.

izvor: Blic

Leave a Reply