Za razliku od većine pevača, Milojko Mile Kitić (61) radi svaki vikend, ima ugovorena gostovanja i po nekoliko meseci unapred, tražen je i dobro plaćen iako se retko pojavljuje u medijima.
– Publika zna sve o meni, a što je najvažnije upoznata je kako i šta pevam. Sve ostalo nije bitno, pa se zato i ne pojavljujem na televiziji i u novinama. Više od godinu dana nisam gostovao u Grandovim emisijama, ni na Pinku. Na DM SAT-u sam zabranjen, kao i na BN TV, tako mi bar rekoše gazde nekih lokala koji su hteli da daju reklamu i najave moje gostovanje kod njih. Sa Draganom Mirković sam imao neke nesuglasice, ali… to su gluposti. Nije ni važno, radim ja, hvala bogu, i bez emitovanja mojih spotova i reklama na televizijama. Najviše posla imam po klubovima u Švajcarskoj, Nemačkoj i Austriji, a tražen sam i odlično prolazim i u BiH, kao i u Hrvatskoj – kaže Kitić.
A u Srbiji ne nastupate?
– Nedavno sam pevao u Sremskoj Mitrovici i Obrenovcu, ali slabo sam prošao. U Beogradu sam imao solistički koncert pre nekoliko godina u Kombank areni, ali dobro je poznato da sam tada puk’o. Iskren sam, priznajem kako je bilo.
Ne razmišljate o popravnom, da ponovo održite koncert u Beogradu?
– Ne, nema potrebe. Dokazao sam se odavno, zna se ko sam i šta sam. Ne radi se samo o finansijskom efektu, nego su to velike obaveze, ogromna organizacija, treba izdvojiti vreme za sve to. A ja lepo zarađujem i ovako, otpevam kao gospodin dva-tri bloka pesama u nekom evropskom klubu, i to bez živciranja, trčanja, maltretiranja. U beogradskim klubovima za mene nema mesta – isuviše sam skup za njih, a tu i tako dođe po nekoliko hiljada ljudi na veče i provodi se uz nekog di-džeja i klupske pevače, koji prave dobar posao za relativno male pare.
Trudite se da budete u trendu, da li je to neophodno?
– Svi pevači koji bi da rade, povinuju se muzičkim trendovima, snimaju komercijalu, štos numere ili kako ih ja zovem blic pesme. U klubove i diskoteke dolaze mlade od 15 do 25 godina, oni vole moderan zvuk, stihove koji se lako pamte, folk sa primesama tehna, diska, repa… Nedavno sam snimio pesmu “Limuzina”, za koju sam siguran da će biti hit kod mladih, ali i numeru “Lenka” koja će ostati kao narodnjački evergrin. Ona je miks sevdaha, tamburaša i šabačkih Cicvarića.
Kako ste došli do ove numere, s obzirom na to da se mnogi pevači žale na autorsku krizu?
– Bio sam kod kolege Mikice Antonića u studiju, on mi je pustio kompoziciju koju je uradio, dopala mi se, a tekst je napisao moj drugar sa tenisa Budo Vujačić. On je ranije je sarađivao sa pljevaljskim tamburašima i ima opasan šmek za rime. Teško se danas može dobiti pesma takvog kalibra, niko više tako ne piše, zato sam je odmah snimio.
Rakijom protiv virusa
– Mnogi se u poslednje vreme žale da bolešljivi – nazeb, grip, virusi. Na mene to neće, jer ja imam dobar štit – domaća rakija, sportske aktivnosti i mlado, veselo društvo, lepe žene. To je najbolji lek – kaže Mile i otkriva šta sluša privatno kod kuće.
– Volim naše stare dobre rokere i najradije slušam Boru Čorbu, Željka Bebeka, Dadu Topića, za koje smatram da su ostali dosledni u onome što rade.
Eskiviram politiku
– Brojne moje kolege pevale su u predizbornim kampanja raznih stranaka. Neki su simpatizeri tih političkih partija, a neki su hteli samo da zarade pare. I mene su zvali, ali sam sve uspešno eskivirao. Nikada nisam želeo da se vezujem za političke stranke i svojim pevačkim angažmanom nekom dam podršku, ma koliko da je to unosan i dobro plaćen posao ili može kasnije da se isplati zbog poznanstava. Nisam imao nikakvih problema što nisam pristajao na to, a na moju sreću, nisam mnogo ni zanimljiv političarima.
izvor: Vesti