saska jankovic

Intervju Saška Janković: Tuga ne može da se pobedi

Samo dva meseca posle večnog rastanka od svog oca, pevačica Saška Janković otvoreno govori o osećanjima koja je obuzimaju, priča u čemu nalazi utehu i kako vidi svoju budućnost s obzirom na to da je pre četiri godine izgubila i majku Mirjanu.

“Čuvam te, držim za ruku, al’ čekam od Boga znak, ja ne bih da pustim, ma niko za ovo nije dovoljno jak” – reči su kojima je pevačica Saška Janković (26) odala počast svom nedavno preminulom ocu dr Dobrici Jankoviću, koji je pre dva meseca umro u 52. godini nakon borbe s opakom bolešću. Stihove iz pesme “Spavaj” posvetila je i svojoj majci dr Mirjani Janković koja ju je napustila 2010., u 48. godini, takođe od posledica kancera. Snažne emocije koje je unela u pesmu, čime je otkrila svoju najdublju intimu, rezultirale su pobedom na 10. festivalu Stari grad u Novom Pazaru. Dok joj se mešaju osećaji gorčine i trijumfa, ova mlada umetnica ima dovoljno iskustva da prihvati okrutna pravila života i nastavi dalje onako kako su je upravo njeni roditelji Mimica i Boca učili i savetovali.

Kako se borite s nedavnim gubitkom oca?
– Prošla su tek dva meseca otkako nema tate ili već dva meseca ili… Ne umem baš najbolje da računam vreme jer je osećaj čudan. Ja sam od onih osoba koje svoje bitke najbolje biju u svoja četiri zida i ne volim da drugi to osete. To su za mene najteže stvari jer mi je porodica na prvom mestu.

Njemu ste posvetili i numeru “Spavaj”.
– Da. Dugo sam se dvoumila da li da pesmu koja je toliko privatna uopšte eksponiram. Sada znam da je to bio dobar potez jer mi je to pomoglo u daljem oporavku, a u isto vreme numera je postigla uspeh. Sigurna sam da se tata, tamo negde, slaže s tim i da je ponosan na mene.

Znači li to da kroz muziku najbolje iskazujete svoje emocije?
– Definitivno! To najbolje znam po reakcijama onih koji kažu kako utonu u neku emociju kada me slušaju. Publika je uvek najmerodavnija jer je iskrena i ako barem jednog čoveka dotaknete, onda ste uspeli. Meni je to bitno, pogotovo kada je reč o baladama. Moram da osećam ono što pevam. Verovatno je to najprisutnije kada pesmu sami napišete i zato sam autor većine svojih numera.

Saska Jankovic sa ocem

Da li ste vremenom uspeli da pobedite tugu i prisećajući se svog oca prizivate samo lepe uspomene?
– Malo je vremena prošlo. Mislim da ne postoji pobeda nad tugom, već samo naučite da živite s njom. Ukoliko ste imali sjajne roditelje, onda posedujete vedar duh, snagu, pozitivan stav i brzo učite. Uvek kada se setim mame ili tate, obično razvučem blag osmeh na licu jer su svi ljudi koji nam nedostaju tu, kroz veliku ljubav i energiju oko nas, ali i kroz sećanje. U redu je i kada je čovek tužan, ali kao što osmehom privlačimo nešto lepo, tako i plakanjem otpuštamo ono teško.

Ima li istine u tvrdnji da vreme ne leči bol, već nas uči da živimo s njim?
– Da, naravno. Verujem da ne postoji lečenje i izlečenje nego samo prilagođavanje okolnostima u koje vas život dovede.

Kakva vas sećanja vežu za majku?
– Najdivnija. Moja mama bila je prava mama i redak primer jake žene. Prošle su četiri godine otkako je nema, a ljudi me i danas zaustavljaju da kažu koliko su je poštovali. Jedni su je znali privatno, neke je lečila, drugima je pomogla. Slično je i sa tatom. Izuzetno sam ponosna na svoje roditelje.

Kroz njihov primer spremni ste da podignete svest i ukažete na važnost prevencije u lečenju.
– Današnja vremena puna su stresa, ekonomskih kriza i mnogih drugih stvari. Iako smo svedoci raznih kampanja koje podižu svest o prevenciji raznih bolesti, statistika govori da se i dalje ne vodi dovoljno računa. Potrebno je da se informišemo o zdravijem načinu života, bolestima i postanemo svesni da niko ni od čega nije zaštićen. Zdraviji život, odnosno preventiva, polazi iz glave i ne podrazumeva neku rigoroznu ishranu, mučno vežbanje i konstantno odricanje. Samo treba biti umeren u svemu, otkloniti predrasude i razlučiti šta je loše po vas, a šta dobro. Na prvom mestu je želja, zatim kanalisanje stresa i pozitivan stav. Postoje stvari koje svima mogu da naškode, ali ima i onih koje su nekom dobre, a drugome nisu. Ništa ne treba raditi po svaku cenu i bez znanja o tome. Žene ne smeju da se stide kada je reč o redovnom odlasku kod ginekologa i te stvari se podrazumevaju.

Imate li neku poruku za one koji su se susreli sa sličnim ili istim životnim izazovima kao i vi?
– Svakom svoj teret. Sigurna sam da najbolje možete da saosećate s ljudima koji su doživeli slične stvari kao i vi, ali svako ima svoj način da se s tim nosi. Poručila bih im stih iz pesme: “Spavaj, to je samo početak, a ljudi ga zovu kraj. Spavaj, i sve je u redu, volim te – to znaj”.

Saska Jankovic

Da li su postojali trenuci kada ste bili ogorčeni na svoju sudbinu?
– Jesu. To je sasvim normalno i izuzetno je teško takve osećaje pretočiti u ljubav. Ali, nama nije dato da znamo odgovore na mnoga pitanja, zato to treba prihvatiti jer ćemo u suprotnom vrlo negativno tapkati u mestu ili se vrteti u krug.

Čitaj još  Intervju Jasmina Medenica: Vraćam se na scenu! (VIDEO)

Ko vam je najveća podrška u teškim trenucima?
– Moj rođeni brat i hvala bogu što ga takvog imam. Nas dvoje smo tako vaspitavani da sve delimo i izuzetno smo bliski. On je moja najveća ljubav koja postoji. Naravno, tu su i moj momak, moja baka, ujak, tetke, kum, prijatelji. Posebno bih izdvojila svoju prijateljicu Katarinu i na nju gledam kao na porodicu.

Gde tada crpete pozitivnu energiju?
– Kad god mi je potrebna, mogu da se obratim bilo kome od njih. Meni je porodica baza, mada mi i moj mali pas daje na tone pozitivne energije. Oseća kada sam tužna, a onda se posebno mazi oko mene i pruža mi podršku.

Šta za vas predstavlja istinsko prijateljstvo?
– Do sada sam stekla nekoliko pravih prijatelja. To osećanje podrazumeva ogromnu ljubav, podršku, razumevanje i pozitivnu tišinu. Ne razmišljam mnogo ako im nešto treba ili ukoliko sam ja u nekom problemu. Poziv i u pola noći naprosto se podrazumeva.

A ljubav?
– Ljubav pokreće svet! Rasla sam okružena ljudima koje volim i koji mene vole. Za mene je ljubav jedini način života: kroz ljude, muziku, šta god na svetu. Ne patetično i forsirano, već spontano i iskreno.

Šta vam ljudi iz okruženja najčešće zameraju, a zbog čega vam kažu da ste jedinstveni?
– Zameraju mi kašnjenje, to što ne umem da se fokusiram na određene stvari, moju opuštenost i tvrdoglavost koja je nekada i dobra kada je reč o poslu. Jedinstvena sam, kako kažu, zbog snage, lucidnosti, luckastosti, smotanosti…

Jeste li ikada posumnjali u sebe i svoje životne izbore?
– Jesam. Verujem da se svi ljudi ponekad preispituju. Neke izbore nikako ne bih menjala, a pojedine bih sigurno promenila da mogu. Ipak, zahvalna sam na svemu jer iz grešaka učim, a u životu se i dalje rukovodim onim što je dobro.

Šta biste voleli da vam budućnost donese? O čemu privatno i poslovno maštate?
– O tome da se bavim svojim poslom onako kako bi to zaista trebalo i to u svojoj zemlji. Uz to, da sam živa, zdrava, kao i ljudi koje volim. To ne treba da bude fraza već polazna tačka od koje se dalje sve može.

Mnoge vaše kolege posustaju i odustaju od profesije koju vole. Jeste li nekada razmišljali o tome da promenite zanimanje?
– Jesam, na momente, što je tužno. U moru mnogih, u Srbiji ima i ljudi sa ogromnim kapacitetima. Naravno, tu ne mislim samo na one muzičke. Ima tu više faktora zašto neko ne može da uspe. Prvo treba napraviti razliku i definisati šta znači uspeti, a šta ne uspeti? Kao što je govorio Zoran Đinđić, danas je u ovoj sredini neretko prisutno neprestano trčanje iz sve snage ako želite da ostanete u mestu. Ne samo na polju muzike.

Saska Jankovic u Novom Pazaru

Šta vas najbrže istera iz takta kada je reč o poslu?
– Loši ljudi, oni na pozicijama koji ne rade svoj posao, bahatost, sujeta – generalno loš stav. Ali, mene ne možete brzo da isterate iz takta. Malobrojni su oni kojima je to uspelo.

Kakve utiske nosite sa festivala u Novom Pazaru? Jeste li očekivali trijumf?
– Utisci sa festivala Stari grad su zaista sjajni. Svi ljudi iz organizacije su profesionalni, brižni, složni, što je odlična reklama za Novi Pazar koji je vedar, gostoprimljiv i istorijski izuzetan grad. Nisam očekivala dobar plasman jer me je iskustvo tome naučilo, ali znala sam da je pesma dobra. Dragi i stručni ljudi sa festivala uverili su me da još postoje takmičenja koja insistiraju na kvalitetu, kao nekada. Posebno mi je drago što je ovaj bio jubilarni, deseti, a ja im želim još minimum toliko godina.

Da li su festivali trenutno najbolji način za promociju pop muzike?
– Ne. Mislim da ljudi nemaju više uvid šta je zaista pop muzika, pa samim tim nemam precizan odgovor na to šta je najbolja promocija, ali znam da ni festivali više nisu pravo mesto za to. Istina je da pop, rok i još neki žanrovi poslednjih godina nisu iznedrili veliki broj hitova niti dobijaju dovoljno prostora. Danas je, kako ja to zovem, GMO pop uzeo maha. To je u redu, takvo je svetsko tržište, a kod nas na Balkanu taj GMO ozbiljna je mešavina svega i svačega.

izvor: Story