Intervju Šaban Šaulić: Užasavam se foliranja!

Šaban Šaulić (62) definitivno menja svoje ustaljene navike. Decenijama nije želeo ni da čuje za solistički koncert, pa je promenio mišljenje. Sada je posle dve decenije pauze rešio i da snimi spot.

Saban Saulic

– U proteklih 20 godina spotove su snimali svi oni koji su hteli da se dodvore publici, iako nisu imali pokriće za ono što rade. Meni je od svega toga bilo muka. Ti spotovi su uglavnom bili bez sadržaja i smisla, a o muzici da ne govorimo. Ženama su spotovi služili da se skinu. Bljak! Uglavnom su pesme pratili spotovi sa skupim automobilima i golim devojkama. Oličenje neukusa, glamur bez sadržaja, od početka do kraja. Nisam ni mogao da gledam taj isprazni neukus za koji ni danas ne znam čemu je služio. Sem da zadovolji sujetu nazovipevača koji su okupirali estradu. Nije ni čudo što onda mene niko nije mogao da natera da snimim spot – kaže Šaulić.

Šta se promenilo pa ste se i vi predomislili?
– Snimio sam pesmu “Žal” koja je zaista izuzetna. Ljudi mi kažu: “Hvala bogu da čujemo nešto baš lepo!” Pesma ima patinu, drugačija je od svega što se snima i shvatio sam da je zaslužila spot. Ali, ne neki od onih ispraznih, koje pevači nazivaju visokobudžetnima. Treba mi dobar filmadžija, koji će napraviti zanimljiv scenario. Neko ko bi pesmu pretočio u filmić sa smislom i pričom, koji bi se odgledao u jednom dahu, od početka do kraja. Bez polugolih devojaka koje ulaze u kadilak ili maserati. Neću ni trunku lažnog glamura!

Zar nije cela estrada lažni glamur?
– To je strašno! Ja to ne mogu da podnesem, nikada nisam bio deo toga. Po TV emisijama se mnogi busaju u grudi kako rade, kako su traženi. A baš oni ništa ne rade, niti ih iko zove. Tavore i lažu, a zbog njih se estrada pretvara u farsu i laž. Ima svega pet-šest pevača koji zaista rade. Stalno putujem, malo koga viđam na aerodromima i na putevima! Glavni posao na estradi je – lažno predstavljanje. I mentalno i fizički, trudim se da budem daleko od svih koji se lažno predstavljaju i lupetaju gluposti. Ne mogu da slušam budalaštine, gadim se toga i trudim da budem daleko od njih, da to ne pokazujem.

Šta vam najviše smeta?
– Užasavam se svakog oblika foliranja i lažiranja. Poludim kad čujem kako neko priča o “projektu”. Kakav, crni, projekat? Projekti su vezani za građevinske radove, ne može ta reč da bude vezana za muziku nikako. Smeta mi i strašno me nervira što se pesme snimaju uz pomoć kojekakvih tehničkih pomagala. Većina studija je danas tehnički fantastično opremljena. Može da zakrpi svaku reč, svaku glupost, svaki nedostatak. Često se u osami pitam šta ti ljudi, koji glume pevače, rade kad treba da pevaju uživo? Na šta li to liči, mogu samo da zamislim.

Čitaj još  Dragana Mirković odvela decu u zavičaj

Posle svega i karijere koju imate, da li ste mogli svoj glas bolje da unovčite?
– Sigurno da sam mogao, ali nikada nisam jurcao za parama. Nikada nisam radio po svaku cenu i birao sam gde ću, kad ću, koliko ću pevati. Dok je bilo ploča i kaseta, dok su funkcionisala autorska prava, bio je to fantastičan prihod. Sad od toga nema ništa. Ali, dosta sam stekao – kupio stan, izgradio kuću u Šapcu, kuću u Krčedinu. Ja sam skroman čovek. Vozim “fijat stilo” i bolji auto mi ne treba. Nisam bio alav, pa sam sačuvao glas, jer ga nisam bespotrebno trošio. A, mnogi su ostali bez glasova baš zbog jurcanja za parama.

Lažni pevači prave haos

– Nemam dodirnih tačaka sa onima koji snimaju i rade “na foru”. Klonim ih se, ne srećemo se. Njih vlasnici lokala čuju jednom, i nikad više! Na žalost onih malobrojnih, koji umeju da pevaju, tehnika pravi haos, zabunu, lažne pevače i samozvane zvezde od čijih glasića nema ništa. Jadni oni, kakve li muke preživljavaju kad treba da pevaju uživo? Srećem samo Janu, koja sjajno peva i veliki je radnik. Rade još Snežana Đurišić, Verica Šerifović i još nekolicina njih. Ma, milina je raditi sa takvima. Ostalo je katastrofa!

izvor: Vesti