Intervju Jovan Perišić: Plašio sam se nastupa u Beogradu!

Jovan Perišić (40) dobro je poznat u dijaspori, redovno peva u BiH i po Srbiji, ali retko nastupa u Beogradu. Ipak, pre desetak dana konačno je zapevao u jednom restoranu na Adi Ciganliji i zaprepastio se kada je shvatio da je došlo više od 2.000 ljudi da ga sluša.

Jovan Perisic

– Plašio sam se da prihvatim nastupe u prestonici. Nisam klupski pevač, a u Beogradu postoje izvođači, koji nisu široj javnosti poznati, ali su miljenici Beograđana zbog sjajne atmosfere koju prave na svirkama. Oni umeju da okupe više ljudi nego neke zvezde. Ipak, probio sam led, zapevao na Adi Ciganliji i sve je bilo krcato. Najviše me obradovalo što je bilo i mlađarije, ali i onih ozbiljnijih ljudi srednjih godina. Ostali smo do zore, bio sam presrećan i iznenađen što su gosti tražili moje stare pesme, snimljene pre 10-15 godina, na koje sam i ja gotovo zaboravio.

Da li je pao neki bakšiš, pošto je poznato da se stidite da ga uzmete?
– Jao, bila je frka. U jednom trenutku ka meni je krenuo momak sa novčanicama u rukama, a ja sam počeo da mu pričam: “Ne, ne, nikako, ne treba, nemoj”, a on je stajao u čudu. Reče da je s juga Srbije, došao da se malo provede u Beograd, pogodile ga moje pesme, zabavio se, proveselio i hteo da časti. Objasnio sam mu da vrati pare u džep, popićemo zajedno piće, a ja ću mu ispuniti muzičku želju. Ne mogu da uzmem bakšiš, sramota me je, šta ću, takav sam.

Da li je tačno da ste pevali u Hrvatskoj na dan kada je primljena u EU?
– Bio sam u Vukovaru, ali noć pre nego je Hrvatska zvanično primljena u EU. Moj nastup nije imao veze sa njihovom proslavom, ali bilo je odlično posećeno, iako su u isto vreme, nedaleko od mene svirku imali Kolonija i Prljavo kazalište. Na nastupu je sve proteklo u najboljem redu, bez ekscesa i provokacija. Mene vole u tom kraju i često me zovu da pevam.

Počelo je leto i mnogi pevači u potrazi za poslom odlaze na Crnogorsko primorje…?
– Zbog mojih ranije dogovorenih gostovanja, na porodični odmor ćemo krajem jula na Sveti Stefan. Svake godine kažem da neću raditi, nego samo odmarati, ali nikad ne održim reč. Po nekom nepisanom pravilu, kako stignemo na primorje meni počne da zvoni telefon, zovu menadžeri iz Crne Gore i poslovi mi se sami nameštaju. Iskren da budem, mene ne drži mesto. Jedva čekam da odem na letovanje, ali posle četiri- pet dana đavo mi ne da mira, ne mogu više da leškarim, nego bih da zapevam. I dobro je da je tako. Znači da volim svoj posao, a pošto me traže, zadovoljni su organizatori i publika. Ne bune se ni članovi moje porodice zbog morskih tezgi, jer su navikli da sam često odsutan. A, i zaradi se koja para. Ni ovog leta nemam ništa još ugovoreno, ali verujem da ću pevati na primorju.

Čitaj još  Ceo Novi Pazar na koncertu Milice Pavlović! (VIDEO)

Pozivi iz Amerike i Australije

– Godinama me uporno zovu iz Amerike i Australije, a ja nikako da pristanem i odem. Imam čak ponudu da u Americi nastupim za doček 2015! Nerado pristajem da putujem avionom, a na ove udaljene destinacije, mora se. Verovatno da bih otišao u Australiju i Ameriku i ranije, ali treba odvojiti bar dva-tri meseca za ta gostovanja. Ne bih da se hvalim, ali uvek sam imao posla u Evropi i u zemljama u regionu, pa sam odlazak u Ameriku i Australiju ostavljao za neka druga vremena. Ipak, sada ozbiljno razmišljam o tome – kaže Perišić.

Salaš za penzionerske dane

– Odavno priželjkujem da imam svoj salaš i napraviću ga jednog dana. Već zamišljam sebe kako ću se šetkati po salašu sa kaubojskim šeširom na glavi, maramom oko vrata, čizmama na nogama… Ipak, to će morati da sačeka još koju godinicu, a uživanciju na salašu ću ostaviti za penzionerske dane – kaže Perišić, koji nikada nije imao probleme sa obožavaocima.

– Imam divne obožavateljke, sa kojima uvek na nastupima razmenim koju lepu reč, popijemo piće, ali broj telefona nikada ne dajem. Takav je moj princip.

izvor: Vesti