ivan kukolj kuki

Intervju Ivan Kukolj Kuki: Bez Granda nema opstanka!

Ivan Kukolj Kuki godinama je bio jedan od žešćih kritičara Saše Popovića i Granda, ali sada peva drugu pesmu. Posle brojnih razočaranja, što na poslovnom, što na ljubavnom planu, Kuki je našao sreću i mir. Postao je deo Grand produkcije, a uplovio je i u bračnu luku, po drugi put. Nedavno se na Kipru oženio tiho, bez pompe, sa ženom čije ime ne želi da kaže. Svoj privatni život, neće ni sa kim da deli, niti da ga, kako kaže, koristi u propagandne svrhe.

Da li to znači da vam je propaganda u Grandu dovoljna?
– Pojavio sam se jednom u Grandu i posle toga telefon mi se usijao. Imao sam stotinak telefonskih poziva sa raznih strana sveta i ne treba mi bolji dokaz da je Grand pravo čudo. Za mnoge je moje pojavljivanje u toj kući bilo potpuno šokantno. Ali, šta sam drugo mogao nego da se priklonim najjačima. Danas bez Granda nema opstanka! Njihove emisije gledaju svi, čak i oni koji se kunu da im je to ispod časti – kaže Kukolj.

Da li vam je Saša Popović zamerio zbog brojnih kritika koje ste upućivali na njegov račun?
– Ništa mi nije zamerio. On je čovek koji nema vremena da se bavi time šta je ko rekao. Njega zanima samo posao. Ako proceni da je nešto dobro za njegovu kuću i da je neko dovoljno kvalitetan, nema problema. Bio sam u mnogim diskografskim kućama, upućen sam u sve što se dešava i iskustvo mi govori da je Grand bio najbolja opcija za moj 17. album.

Koliko novca ste uložili u album?
– Mnogo, nije red da kažem koliko. Snimanje CD-a danas je izuzetno skup “sport”… U današnje vreme kad posla nema mnogo, kad su honorari pali, snimanje je za pevača mnogo skupo. Ali, izgurao sam nekako. Nisam radio sa autorima koji deru, jer ne bih mogao da ih platim. Ljudi sa kojima sam radio, spustili su mi cene. Plaćao sam im “na kašičicu” i isplatio sam tek pola albuma. Onu drugu polovinu ću isplaćivati postepeno. Kako šta zaradim, tako ću plaćati autore. Mora tako, ne može drugačije. Pola albuma sam snimio na veresiju!

Čitaj još  Sve je spremno za novi veliki festival u Beogradu

Nije vam palo na pamet da novac uložite u nešto drugo, a ne u pesme?
– A, u šta drugo? Ovo je moj posao, ja od njega živim i svestan sam da bez ulaganja nema posla, zarade, nema ničega. Ko se ne uklopi u postojeće stanje, u svakom smislu, završio je karijeru. U današnje vreme opšte besparice svi moramo malo da popustimo – autori, vlasnici lokala ili domaćini veselja na kojima pevamo, mi pevači. Prošlo je vreme velike zarade, sve je to plaćao narod, a pošto narod više nema para, moramo svi da skrešemo svoje zarade.

Može li se uopšte danas živeti od muzike živeti?
– Naravno da može, ako čovek ima normalne prohteve. Za pevača mog kova to znači – imati novca da se plate računi, da se kupi hrana, vozi auto, da se kupi garderoba. Malo li je u današnje vreme? Koliko ljudi u Srbiji može samo da sanja o tome da ima plaćene račune? Naravno, nisu svi skromni, poput mene. Za one koji sanjaju avione, kamione, milione, sve je malo. Borba za posao i parče hleba je surovija nego ikada. Da se ne hvalim, ali Stevica Simeunović mi je uradio odlične pesme. Ako “Burma” ili “Blagoslov” ne prođu dobro, stvarno ne znam kakve pesme uopšte mogu da prođu.

izvor: Vesti