Intervju Dražen Žerić Žera: Zbog ljudi sam se preselio na Pelješac!

Pevač i vođa grupe “Crvena jabuka” Dražen Žerić o nastupu na „Fiš festu“, pesmama, Pelješcu…

Drazen Zeric Zera

Sarajevska pop grupa „Crvena jabuka“ nastupiće u četvrtak uveče na beogradskom „Fiš festu“. Posetioci će kod Kule Nebojše uživati uz bosanske specijalitete i hitove popularnog benda, čija karijera traje gotovo tri decenije. Pevač i vođa „Crvene jabuke“ Dražen Žerić Žera ističe da se raduje ovom nastupu i da je u Srbiji uvek lepo prihvaćen.

– Tu će večeras biti ekipa iz Sarajeva, a mi ćemo da se pobrinemo za dobru atmosferu – kaže Žera.

– Ovo nije veliki koncert, već druženje s prijateljima, uz riblju čorbu. Često nastupamo u Srbiji. Dobro smo došli gde god smo svirali.

„Crvena jabuka“ će za godinu-dve proslaviti tri decenije rada. Kako je to izgledalo iz vašeg ugla?
– Ne može da se opiše u nekoliko rečenica. Kada kažete 30 godina zvuči neverovatno mnogo. Ali je brzo prošlo, bar se meni tako čini. U početku je bilo teško. Nije kao danas, merila vrednosti su bila drugačija i trebalo je da prođete mnoge prepreke da biste dobili šansu da snimite prvu pesmu. Morali smo mnogo da radimo i da stalno idemo na turneje.

Mnoge vaše pesme danas na koncertima pevaju klinci koji nisu bili ni rođeni kada su snimljene…
– Drago mi je kada vidim mlade ljude i osetim ljubav u vazduhu. Uvek nam je bila želja da pevamo lepe pesme i da trajemo. Muzika nije matematika i tu ne postoji nikakva definicija, formula i pravilo. Sve pesme su nastale vođene našim osećanjima. Muzika nije ništa drugo nego prenos emocija, ako nema hemije, sve je ulazud.

Šta vas je nateralo da iz grada pobegnete na Pelješac, gde sada živite sa porodicom?
– Ništa više nije kao pre. Ljudi su se promenili, više se ne druže i ne razgovaraju. Vaspitan sam drugačije, odrastao sam u bezbrižnije doba i imao sreće da kao tinejdžer živim u Sarajevu, koje je bilo toplo mesto. Rastao sam uz „Indekse“, „Bijelo dugme“, Kemala Montena i Zdravka Čolića. Ne volim velike gradove i gužvu. Lepše mi je da na miru popijem kafu, nego da gledam kako neko nervozno žuri i prazni se na drugom. Na Pelješcu je sve drugačije, kao da je vreme stalo. Neopisivo je lepo i možeš da pustiš mozak na pašu.

Čitaj još  Nataša Bekvalac: Rastužuje me priča o Vladi!

Da li vam je bilo teško da se naviknete na život u novoj sredini, gde nema ni signala za mobilni telefon?
– Može da se uhvati signal na nekoliko mesta i potpuno mi odgovara taj ambijent. Slušam priče koje se prenose s kolena na koleno. Čija je rakija bolja, kome je bolje rodilo grožđe, ko je kakvu ribu upecao… To su im glavne brige. Često mi dolaze prijatelji iz Sarajeva, zajedno roštiljamo i uživamo. Nema raznoraznih likova da nas plaše sa zvučnika, više volimo da slušamo galebove uz morsku obalu. Tamo je, zaista, idealno.

Želja vam je bila da imate vinograd, da li vam se to ostvarilo?
– Otac moje supruge ima vinograd, tako da sam tu želju ispunio. Ako me pitate da li mu pomažem, odgovor je ne. Kad treba nešto da se radi, ja se izgubim. Ali vino sa Pelješca je odlično i tu sam uvek za degustaciju.

izvor: Novosti